Obicni ljudi 1.deo

''.....Osetim miris jutra, ali ne onakvog na koje sam navikao;drugacije.Kroz prozor ulazi neka zlatnozuta svetlost i obasjava mi kapke, polagano me mazi i dize iz sna. Lagano, vetar mi prolazi kroz kosu. Koracam. Koracam zanesen tvojim carima. Tvojom kosom mirisnom kao prolece. I osecam da letim. Misli polako klize niz poplocane ulice mojih osecanja do tebe. I sve je drugacije. I ja sam drugaciji. Ruke mi sijaje od prolecnog zanosa. Trava se njise poput tvojih haljina izvezenih cvecem i sakriva tragove do tebe. Najednom-ja sam srecan jer je svet oko mene srecan. Najednom-ja i nisam tako drugaciji od ostalih dusa zaljubljenih u tebe; u prolece. .. I noc i dan, i toplota njihova-tvoje su oci i dusa. Zvezde koje me uspavljuju-to su tvoje ruke;Drugacije.''
 
.....75 sati nakon njenog nestanka sedeo je sam na staroj fotelji, i u rukama drzao poslednje parce papira zavetovano od nje.
 (Dalje)

07/19,2008 Posted to Generalna

Comments (0)


Dnevnik

09.07.2008.god.nedelja

.....Cele noci nisam spavala. Povremeno patim od nesanice, hladno mi je, napunila se soba dimom. I stomak me boli. Probudila sam se rano, lezala oko sat vremena i konacno zaspala. Posle je dosla i Ona da pravimo princes krofne. Ustala sam kao mrtva. Hladna kafa me je vec cekala na stolu, odmah pored njenog iskrivljenog osmeha. I stolica je bila tako prokleto hladna! Upalila sam cigaretu i svaki dim Ona je posmatrala podrugljivo krajickom svog prelepog oka. Hladna kafa na ispucale usne-upija se kao trnje u kosti. Ona cuti. Vidim da vec je sklonila sve sa stola. Slag klizi polako niz Njene prste koje kroz maglu uspevam jedva da vidim. Cujem pomesane tonove glasova ljudi i Njenog prekornog smeha. Pokusavam da udahnem vazduh ali nesto steze me preko grudi; sve oko mene postalo je tako mutno... Padam. Tama. Da li me je konacno ubila? Cujem neke sirene... Soba je puna dimom. Gar je na mojim rukama a i Ona je dim. Da li je Ona ubila mene ili ja Nju? Konacno je zavladala tisina i ja spavam, ali probudicu se nekada. Nekada cu svoju bolest savladati dovoljno dugo da shvatim da li je Ona zaista postojala; ili je samo iluzija u mojoj jutarnjoj kafi. Idu doktori... Videcu je ponovo.

07/17,2008 Posted to Generalna

Comments (1)


Najlepsem coveku na svetu

.....Izgubila sam se u prostranstvima nistavila dok beznadezno sanjarila sam o tvojim prelepim ocima... Svet je pored mene proleteo i smenila su se godisnja doba, a ja se i dalje nisam promenila.

.....Stojis sam na svom plasticnom tronu satkanom od uzdaha zena i jauka muskaraca; pogledom prelazis iznad glava ljudi i sveta, ostajuci samo na jednoj tacki. O cemu razmisljas u trenutku tom dok tvoj bozanski glas utisava masu opcinjenih? O zivotu? O daljini zvezda? O cvetanju ljubavi? O duzini vecnosti? Tvojoj slobodi?

 (Dalje)

07/05,2008 Posted to Pričaj mi nešto lepo

Comments (0)