heart_of_honesty

.....Izgubila sam se u prostranstvima nistavila dok beznadezno sanjarila sam o tvojim prelepim ocima... Svet je pored mene proleteo i smenila su se godisnja doba, a ja se i dalje nisam promenila.

.....Stojis sam na svom plasticnom tronu satkanom od uzdaha zena i jauka muskaraca; pogledom prelazis iznad glava ljudi i sveta, ostajuci samo na jednoj tacki. O cemu razmisljas u trenutku tom dok tvoj bozanski glas utisava masu opcinjenih? O zivotu? O daljini zvezda? O cvetanju ljubavi? O duzini vecnosti? Tvojoj slobodi?

.....U tvojim crnim ocima radja se prolece, i sve sto njihovim polenom dotaknes za tren prolista i probudi se kroz jednu mladost. Tvoja kosa ispletena je andjeoskom rukom od perja sa njihovih krila, i obojena velicinom tebe u ocima sve dece svete. Tvoje su ruke bozanskom molitvom okupane u izvoru vecne slobode, i samo jednim dodirom milujes srca miliona. Tvoje lice sam je Bog isklesao po svojoj zelji i molitvama bezgresnih; oblicenje si sveg lepog sto nam je miloscu darovano, pa tako si isto najlepsi muskarac na svetu. Tvoje je srce veliko i ne moze se meriti ni rukama, niti zrnima peska, pa ni svetlosnim godinama; blagosloveno je da bude vece od celog Kosmosa.

.....Ti si savrsen! I ti to znas.

.....Cesto zalutas stopama milosrdja i u moj san, u kome je tesko odoleti nazvati te svojim (jer duboko u dusi bih volela da to i jesi), i ja to ucinim kad-kad ali ti nestanes pa se probudim. Pomislili bi ljudi da luda sam kada bih im priznala da ponekad u tami vidim tvoju kosu na mom jastuku.

.....A onda nestane sve i sruse se moje nade; i mostove ka tebi neko namerno srusi; i ja ostajem samo jedna u gomili, a ti kralj na svom tronu od koga je samo Bog veci; i zaboli me jako; I shvatam-ovde sam da bih te takvog volela zauvek!

.....Ti si savrsen! I ti to znas.