Niko

Sa rukama od blata
Dodiruje grudi
I svoje ništavilo hvata.
Ko prazno bure je ona
I samoj sebi sudi
I baca odore s trona.
Mrtva tišina lupka po stolu
I oko vidi-
Tama i jeza ulaze u sobu.
Na njih baca kamenje belo
Sa tamnih hridi,
I baca svoje ispijeno telo.
Kako staklo sa prozora puca
Nazire svetlost
Kroz sobu do srca.
Obarajući je na pod
Odlazi i poslednji gost
I pada zvezdani svod.
Jecaje guta spoljna vika
A ona seče
Komade prastarih slika.
I lice iskrvavljeno
Čeka da padne veče
I da vrati se premilo njeno.
No kuca pozni sat.
Kazaljke koje se spoje
Tonom gaze joj vrat.
I u ovoj nemoj noći
Ti spavaj prokleto moje-
Niko ti neće doći.

11/13,2009 Posted to Generalna

Comments (0)


Putnik u zle sate

Pozna noć. Prazan je svaki kut
ulica što tajne kriju. Do putnik jedan
i jedna suza sto kvasi mu skut.
I stari parni voz bezvredan
što noćas možda jedini je put
za nekog ko stremi. Ko se boji.
Ko možda beži ili je samo ljut.
Ko će znati. No ipak stoji
puštajuci tople suze u skut.
Kao da prati ga sreća luda
izbegava mrak. Korak mu lupka. Pločnike bije.
Ko zna ko još prolazi tuda
noćas kad sitna kiša lije.
Strašan je muk. Kuda?
Kuda putniče u ove zle sate?
I kada opet prođeš svuda
noge će tvoje zlu da te vrate.
Od ovog mesta što dalje. Ali kuda?
Na pomolu sene. Mesec zut
što sija kao kakva bronzana ruda.
Opet ulice i do pruge put.
Sam je. A vuče ga požuda,
iza ugla navire strast. A sene ga prate.
Ko li će noćas njegov znati put.
Kuda ćes noćas, mesečev brate?
Ćuti kao da se tami smeje, ruga.
Šta li će sam ovaj putnik u sitne sate
što vrele suze skuplja u skut?

11/13,2009 Posted to Generalna

Comments (0)


Gospodnji glas

Uzalud se budim iz snova
i nogama bosim
gazim po stazama izgubljenih
obraslim u trnje.
Valjda zato što se nadam 
da ce se kada pokosim srdžbu
pojaviti pravi put,
potoci i žbunje.
Na leđima težak mi teret
i bez predaha bdim
nad suzama u pesmama svojim,
i kao da na pragu sveta
i ja postojim-
gledajući horizont ruke pružam
i predele krojim.
A u svemu pevusi neko 
ko nadu u mene slije
za samo jedan neprimetan čas;
taj neko sa mnom je tu
čak i kada niko nije.
Priča mi poput ptica dalekih
premili Gospodnji glas.
I ne slutim ni ja sama
da kada ponoć pocne da bije
utonem u dubok san
koji mi pruža spas.

11/13,2009 Posted to Generalna

Comments (0)


Obicni ljudi 1.deo

''.....Osetim miris jutra, ali ne onakvog na koje sam navikao;drugacije.Kroz prozor ulazi neka zlatnozuta svetlost i obasjava mi kapke, polagano me mazi i dize iz sna. Lagano, vetar mi prolazi kroz kosu. Koracam. Koracam zanesen tvojim carima. Tvojom kosom mirisnom kao prolece. I osecam da letim. Misli polako klize niz poplocane ulice mojih osecanja do tebe. I sve je drugacije. I ja sam drugaciji. Ruke mi sijaje od prolecnog zanosa. Trava se njise poput tvojih haljina izvezenih cvecem i sakriva tragove do tebe. Najednom-ja sam srecan jer je svet oko mene srecan. Najednom-ja i nisam tako drugaciji od ostalih dusa zaljubljenih u tebe; u prolece. .. I noc i dan, i toplota njihova-tvoje su oci i dusa. Zvezde koje me uspavljuju-to su tvoje ruke;Drugacije.''
 
.....75 sati nakon njenog nestanka sedeo je sam na staroj fotelji, i u rukama drzao poslednje parce papira zavetovano od nje.
 (Dalje)

07/19,2008 Posted to Generalna

Comments (0)


Dnevnik

09.07.2008.god.nedelja

.....Cele noci nisam spavala. Povremeno patim od nesanice, hladno mi je, napunila se soba dimom. I stomak me boli. Probudila sam se rano, lezala oko sat vremena i konacno zaspala. Posle je dosla i Ona da pravimo princes krofne. Ustala sam kao mrtva. Hladna kafa me je vec cekala na stolu, odmah pored njenog iskrivljenog osmeha. I stolica je bila tako prokleto hladna! Upalila sam cigaretu i svaki dim Ona je posmatrala podrugljivo krajickom svog prelepog oka. Hladna kafa na ispucale usne-upija se kao trnje u kosti. Ona cuti. Vidim da vec je sklonila sve sa stola. Slag klizi polako niz Njene prste koje kroz maglu uspevam jedva da vidim. Cujem pomesane tonove glasova ljudi i Njenog prekornog smeha. Pokusavam da udahnem vazduh ali nesto steze me preko grudi; sve oko mene postalo je tako mutno... Padam. Tama. Da li me je konacno ubila? Cujem neke sirene... Soba je puna dimom. Gar je na mojim rukama a i Ona je dim. Da li je Ona ubila mene ili ja Nju? Konacno je zavladala tisina i ja spavam, ali probudicu se nekada. Nekada cu svoju bolest savladati dovoljno dugo da shvatim da li je Ona zaista postojala; ili je samo iluzija u mojoj jutarnjoj kafi. Idu doktori... Videcu je ponovo.

07/17,2008 Posted to Generalna

Comments (1)


Smeju nam se

Ova je pesma posvecena osobi koju sam najvise na svetu volela, a izgubila je zbog pogresnih ljudi i njihovog licemerja. Nadam se da je nikada nece procitati niti da ce mu iko reci da sam je ikada napisala, jer tako ce znati koliko patim i koliki bes spava duboko u meni. Mogu da priznam, ali ne i sebi, da ni za kim vise suza nisam prolila i da se nikada vise nisam pokajala nego sada. Ali na moju stetu, i na ko zna ciju korist, i ova se pesma isplela polagano u mojoj glavi punoj kojestarija; pa je vreme da je konacno i napisem:

Smeju nam se neki bezobzirni ljudi

ciji je lazan zivot zasenio um normalnih

i prevazisao granice kukavicluka.

 (Dalje)

05/15,2008 Posted to Generalna

Comments (2)


Svet za mene rodjen

Ostaces vecna sloboda,

na mojim usnama krik

i sveta voda.

 (Dalje)

04/22,2008 Posted to Generalna

Comments (0)


Snovi

Snovi su pusti prikaz onoga sto nekada bile su moje zelje.

Ja gazim ih jedan po jedan, i ne dozvoljavam da u meni puste korenje.

 (Dalje)

04/22,2008 Posted to Generalna

Comments (1)


Kao ja

Koračaćeš i ti jednom po mom putu.

Ja to znam.

Ja sam te tako proklela.

 (Dalje)

04/21,2008 Posted to Generalna

Comments (0)


Soba za plakanje

Miris usnulih potoka rasuo se dusom...

U ocima plavetnilo pogleda

i neumiruca nada koja sporo koraca.

 (Dalje)

04/20,2008 Posted to Generalna

Comments (3)


Nepovrat

Hodas ulicom mracnom ne osvrcuci se.

Zasto?

Bojis li se da ces ugledati mene

iza svojih koraka? (Dalje)

04/19,2008 Posted to Generalna

Comments (3)


Lutke

Nekad su lutke imale oci-

posmatrale me sa svojih polica.

I dan danas ih se secam,

ali mi dolaze starije

i pokazuju svoja spaljena lica.

 (Dalje)

04/19,2008 Posted to Generalna

Comments (0)


Silom oduzet zivot

Upalila se opet ona mala iskra na fenjeru,
miris katrana upija kasne letnje sate.
Napolju pod svetlom devojka u svili
veze tankim vezom miraz i regate.
Muzika je jasna, to je zvuk leptira
i po koje macke u ambaru dok juri misa.
Cvrkucu kad-kad osamljene ptice
i zveckaju listovi grozdja dok rominja kisa.
Mirne li scene minulih dana!
Ruke njene bele tako vesto rade,
prstima po dirkama kadife ona svira
i ceka da nekom voljenom je dade.
A van tog toplog, osamog doma,
ratuju otac i njena braca. Ratuju ljudi.
Majka bolna, zgrcena kao jela ceka;
I liju suze, stotinu cudi…
Krvav konac sa mrtvog tela
trulezom svojim odslikao je jedan deo;
Jednu scenu naseg davnog zivota
koji nam neko silom oduzeo.

04/15,2008 Posted to Generalna

Comments (3)


Svet bez svetinje

O, prostrana cebad od blata
zasula se pod mojim stopama.
Cujem kako sljipaju koraci mrtvila pored mene.
I ljudi za mnom zatvorili su vrata
i vratili se svetu bez hrama-
a vreme je da i ja nekud krenem.
O, crna noc obavila mi prste,
lagane dirke I note sa njih
pa ne osecam dodir tudjeg tela.
A ovde su naravi kao ja zustre,
neustrasive. Kao hrabar otadzbinski stih
u jeku krvnickih dela.
Hodam, a ne dodirujem kisu;
Noge su vlazne os dugih asfalta.
Opeklo ih sunce i zudnja za mirom.
Ja vidim kako iz mene zivot sisu
kosturi za koje moje um se hvata.
A ja srecna-slobodna hirom.
Pa mi vise ni pore nisu tesne.
Udahnem i ja ovaj kut nirvane
i zadovoljna sam ovim nebom.
O, moje puste zelje telesne-
izbledele ste u soku nane
i jutru sto hrani nas budjavim hlebom.
Vlaga se ovde korovom hvata
i miris duse mutne ko inje
rasprostro se svuda oko mene.
Neka su zatvorili svoja vrata.
Ja vise necu u svet bez svetinje
a vreme je da i ja nekud krenem.

04/14,2008 Posted to Generalna

Comments (0)


Rekvijem za Anu

Rekvijem

Srebrenjaci se rasuli po podu, prasinom poprskani i mrtvi.

U kosu je uplela prste i cupa je sa glave.

Cudna neka muzika svira,

kao da bas zeli da probije beton,

a ona i dalje luduje u opuscima trave.

 

Zvoni mali telefon. Mrsava njena ruka

Drhteci javlja se brzo.

To zove onaj diler iz ulice 3. oktobra.

Ona srecna-sjaje joj se oci

jer imace dop do jutra

dok ne smisli sta jos da proda.

 

Isto je tako svakoga dana, ostavili je ljudi.

A njoj je lepo jer ona tako voli da zivi

i misli da trajace to zivot celi.

Ostavila je prijatelje, roditelje, crkvu-

sva znanja ovog sveta, i ceka novu sansu. 

Al samo ove noci-

srebrenjaci zivot joj uzeli.

                                 Rekvijem za Anu R., onu koja je odbila da zivi 

04/14,2008 Posted to Generalna

Comments (3)


1 2  Sledeći»