Svet bez svetinje
O, prostrana cebad od blata
zasula se pod mojim stopama.
Cujem kako sljipaju koraci mrtvila pored mene.
I ljudi za mnom zatvorili su vrata
i vratili se svetu bez hrama-
a vreme je da i ja nekud krenem.
O, crna noc obavila mi prste,
lagane dirke I note sa njih
pa ne osecam dodir tudjeg tela.
A ovde su naravi kao ja zustre,
neustrasive. Kao hrabar otadzbinski stih
u jeku krvnickih dela.
Hodam, a ne dodirujem kisu;
Noge su vlazne os dugih asfalta.
Opeklo ih sunce i zudnja za mirom.
Ja vidim kako iz mene zivot sisu
kosturi za koje moje um se hvata.
A ja srecna-slobodna hirom.
Pa mi vise ni pore nisu tesne.
Udahnem i ja ovaj kut nirvane
i zadovoljna sam ovim nebom.
O, moje puste zelje telesne-
izbledele ste u soku nane
i jutru sto hrani nas budjavim hlebom.
Vlaga se ovde korovom hvata
i miris duse mutne ko inje
rasprostro se svuda oko mene.
Neka su zatvorili svoja vrata.
Ja vise necu u svet bez svetinje
a vreme je da i ja nekud krenem.