Silom oduzet zivot
Published on 04/15,2008
Upalila se opet ona mala iskra na fenjeru,
miris katrana upija kasne letnje sate.
Napolju pod svetlom devojka u svili
veze tankim vezom miraz i regate.
Muzika je jasna, to je zvuk leptira
i po koje macke u ambaru dok juri misa.
Cvrkucu kad-kad osamljene ptice
i zveckaju listovi grozdja dok rominja kisa.
Mirne li scene minulih dana!
Ruke njene bele tako vesto rade,
prstima po dirkama kadife ona svira
i ceka da nekom voljenom je dade.
A van tog toplog, osamog doma,
ratuju otac i njena braca. Ratuju ljudi.
Majka bolna, zgrcena kao jela ceka;
I liju suze, stotinu cudi…
Krvav konac sa mrtvog tela
trulezom svojim odslikao je jedan deo;
Jednu scenu naseg davnog zivota
koji nam neko silom oduzeo.
Ovo je baš jako, pretrnuo sam, ali molim te da napišeš odakle ti inspiracija
Imaš veoma teške asocijacije i pitam se šta ih izaziva?!
''Nema velikih pesnika bez velike tuge''-rekao je jednom neko ali nisam sigurna ko. Ja inspiraciju crpem iz svoje proslosti i losih uspomena na nju. Sto ne znaci da sam mracna i pesimista, vec bolno iskrena u onome sto pisem; i prema sebi, i prema drugima.