heart_of_honesty

Imala sam jedinog tebe kraj sebe
i volela telom svim,
premda je duša spavala u paučini.
Jedino ti si umeo kad telo zebe
da zagrliš me i da se ne smirim
već da te iznova imam i tepam ti u tišini.

Puštao si me da letim do neba
mada sam se bojala visine, 
i u rukama tvojim ja sam bila glina.
Mogao si da me udariš, opsuješ ako treba
a ti si mi crtao mutne planine
i iznova me pronalazio u čaši crvenog vina.

Imala sam jedinog tebe kraj sebe
i ti si me voleo dušom svom,
mada sam ja tebe zavolela tek na završetku.
Jedino ti si umeo kad tuga grebe
da primiš me u krilu toplom,
i iznova me voliš kao na početku.