heart_of_honesty

Ćuti.
Pusti tišinu da oko nas stvori
Začarani krug.
U mašti ovoj od cveća
Predugo bila sam verni pas
Slugama sramote.
Ne bih ni ja pala tako lako
No beše taj uzdah
I te dve reči sa mednih polja.
Zaboravih već
Kako ime je slepim lutkama
I svetovima iz moje kolekcije.
Ne želim da iko ikad na me se naljuti,
Niti da bezočnim rečima govori
A bude moj drug.
Ni plamen ovaj od sveća
Ne oblikuje se kao tvoj stas
Već kao grumen strahote.
I ja tako slepa naopako
Što svima oduzmem dah
Očima iskopanih od bola
I telom uvelim kao stara peć
Ne nalazim put u svilama
Niti krv moja svetu vodu pije.
I zato molim te-ćuti.
Jer ćutanje tvoje ogavno ne govori
Već nežno je kao plavi lug.
Bez tebe daleko je moja sreća
A bliži je glas
Što proganja moje satnice lepote.