heart_of_honesty

Postani leptir i uhvati dan.

Zrake koji se odbijaju od satelitskih antena.

Telefonske žice koje na vetru klopoću.

Ako bliže slušaš, svako istu priča priču;

a možda si ti u njoj. A ako te nema,

napisaćeš novu jezdeći tako slobodan.

Tamo u lišću prekritom parku

puštaju ljudi pseta sa povodca...

Svu tu radost upi što dublje u pore.

Ispod tog lišća još milion takvih mrmore

i bojažljivo čekaju velikog srca

da se vrlinom otrgnu mraku.

Možda van vidika, na horizontu,

gde zagonetna plava masa preti;

otključa se, kad poželiš, veliko jezero meda.

Sa te strane možda sada neko gleda.

Možda neko ko će kao ti leteti,

i možda te nađe i pokaže lepotu.

Čudno je kako se u običnom danu

potpuno isti u polen sakriju...

Tu priču ne izmišlja nikakva dečija mašta.

Ti razapni krila. Nek ovaj svet bude tvoja bašta,

a njene lepote želju ti uliju

da božansku vodu držiš na svom dlanu.