heart_of_honesty

И данас они плачу.

Јецају неми над камен

који им пао с неба.

Очекују силу јачу

док потпирују срџбени пламен

кришкама крвавог хлеба.

Негде тамо чује се граја.

Жуборе слепи

и навире војска магле.

Одсечени од сопственог раја

себи су лепи;

чекају промене нагле.

Па ружа више није ружа

кад је рукама смлате.

Остаје само трње и увело поље.

Одбацују све што се пружа,

у галопу мржње крилате

што сузе незреле коље.

Нестају ретко под траву

само да врате се гори,

но даље не иду сами.

Ко пред њима сагиње главу,

тај се и са собом бори

тражећи вртлог у таи.