Rekvijem za Anu
Published on 04/14,2008
Rekvijem
Srebrenjaci se rasuli po podu, prasinom poprskani i mrtvi.
U kosu je uplela prste i cupa je sa glave.
Cudna neka muzika svira,
kao da bas zeli da probije beton,
a ona i dalje luduje u opuscima trave.
Zvoni mali telefon. Mrsava njena ruka
Drhteci javlja se brzo.
To zove onaj diler iz ulice 3. oktobra.
Ona srecna-sjaje joj se oci
jer imace dop do jutra
dok ne smisli sta jos da proda.
Isto je tako svakoga dana, ostavili je ljudi.
A njoj je lepo jer ona tako voli da zivi
i misli da trajace to zivot celi.
Ostavila je prijatelje, roditelje, crkvu-
sva znanja ovog sveta, i ceka novu sansu.
Al samo ove noci-
srebrenjaci zivot joj uzeli.
Rekvijem za Anu R., onu koja je odbila da zivi
Ovo je tužno. Da li lično poznaješ osobu o kojoj pišeš u pesmi?
Droga je jedno od najvećih zala ovog sveta. Možda će neko pročitati ovu pesmu i malo razmisliti, ako je već krenuo tim putem s akog se retko ko vraća...
Tuzno je, jer je ta osoba nekada bila moja najbolja drugarica a sada je na pragu smrti. I ja se nadam da ce neko ovo procitati i razumeti. Ko zna, mozda ce se neko opametiti.