Putnik u zle sate

Published on 11/13,2009

Pozna noć. Prazan je svaki kut
ulica što tajne kriju. Do putnik jedan
i jedna suza sto kvasi mu skut.
I stari parni voz bezvredan
što noćas možda jedini je put
za nekog ko stremi. Ko se boji.
Ko možda beži ili je samo ljut.
Ko će znati. No ipak stoji
puštajuci tople suze u skut.
Kao da prati ga sreća luda
izbegava mrak. Korak mu lupka. Pločnike bije.
Ko zna ko još prolazi tuda
noćas kad sitna kiša lije.
Strašan je muk. Kuda?
Kuda putniče u ove zle sate?
I kada opet prođeš svuda
noge će tvoje zlu da te vrate.
Od ovog mesta što dalje. Ali kuda?
Na pomolu sene. Mesec zut
što sija kao kakva bronzana ruda.
Opet ulice i do pruge put.
Sam je. A vuče ga požuda,
iza ugla navire strast. A sene ga prate.
Ko li će noćas njegov znati put.
Kuda ćes noćas, mesečev brate?
Ćuti kao da se tami smeje, ruga.
Šta li će sam ovaj putnik u sitne sate
što vrele suze skuplja u skut?


Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me