Gospodnji glas

Published on 11/13,2009

Uzalud se budim iz snova
i nogama bosim
gazim po stazama izgubljenih
obraslim u trnje.
Valjda zato što se nadam 
da ce se kada pokosim srdžbu
pojaviti pravi put,
potoci i žbunje.
Na leđima težak mi teret
i bez predaha bdim
nad suzama u pesmama svojim,
i kao da na pragu sveta
i ja postojim-
gledajući horizont ruke pružam
i predele krojim.
A u svemu pevusi neko 
ko nadu u mene slije
za samo jedan neprimetan čas;
taj neko sa mnom je tu
čak i kada niko nije.
Priča mi poput ptica dalekih
premili Gospodnji glas.
I ne slutim ni ja sama
da kada ponoć pocne da bije
utonem u dubok san
koji mi pruža spas.


Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me