heart_of_honesty

Miris usnulih potoka rasuo se dusom...

U ocima plavetnilo pogleda

i neumiruca nada koja sporo koraca.

Telo se dize iz ponora snova

rukama dodirivajuci

beskrajne potoke doziva i placa

izlivenih u krilu noci...

Glas odzvanja u dusi osobe drage

i reci izrecene za utehu.

A nebo se za kisu sprema.

Legnem na kamen a pokrijem se kupinom

i obraze zarijem u crnicu...

Po sobi kruze sene beskrajnosti zivota

u moru jada utopljene

u smehu,

i niceg vise nema.

Hodajuci ka rukama dragim

i zatrpavajuci osecanja

i savest koja cesto je preka,

odlazi...

I smerno trazeci lepotu

u svemu sto neko ispisao je krvavim mastilom,

tone u narucju greha najvoljenijeg;

i bele zavese da se spuste ceka

dok zivot odlazi...