JUTRO
Zastane dah u polu-jutro
i jasno se čuje
korak što lupka u magli.
Ne dišeš,
i neku muziku stvaraju
vetrova pokreti nagli.
Neka se jeza po koži
množi i mili lako
dok se zatežu obrazi.
U nekom grčevitom smehu
ili plaču
jutro neumitno dolazi.
I sve posle toga
dođe i ode lako,
i prvi osećaj gori;
kada si nekog nekada
negde
grlio uprkos zori.