OD LEDA KAVEZ
Hladno je
dok se smejemo
lebdeći u mraku.
Samo smo oči
i zubi
prkosni iskonskom strahu.
Ja nemam ruke
ni telo
ali osećam jasno.
Držim te
i držiš me
dok se smejemo glasno.
Izvan smo ljudi
i celog sveta-
ljubav je naša nada.
U kavezu, možda,
ali slobodni
da se smejemo sada.