A ja pođoh za njim

Published on 11/13,2009

Stvorio se jednom u moj san i zaneo me krilima svojim.
Dodir mu beše vreo kado mladi lan i dade mi da njim sivilo bojim.
I ne slutih da postoji krvav plan i prestadoh da postojim;
miran više ne dočekah dan jer sve mi dade osmehom tim-
a ja pođoh za njim.
 
Rekao je da ovde je toplo i nema svađi i ružnih reči.
Ne znam zašto mi se tako dopalo i ne bi nikog da me spreči
da ne krenem u taj raj topao gde svaka boljka suzom se leči;
A on mi samo ruku pružio i poveo me međ zvezdani dim-
a ja pođoh za njim.
 
Do tada brojah dane na tlu i plavim se očima nadah.
Ja sanjah njega u svakom snu i brže ponoru padah,
jer taj plavi nikada ne beše tu i reke besne isplakah;
a samo pojavi se san u snu i reče da opet mogu da volim-
a ja pođoh za njim.
 
Oprosti živote, dugo te ganjah-na svakom uglu bol me je sreo.
I kada praštah i kad se pravdah ti si iz mene oteo deo,
i onda često srecna se pravih da ne bi spao požude veo;
ali njega tada zasanjah i on mirisa ko zlatan krin-
a ja pođoh za njim.
 
Ruke se samo pružile bile i tada tužni zakuca sat;
Svili se jorgani i ruke se svile , i ponoć stade, ponoć-njegov brat
a na oči se spustile vile i rukama mi pipale vrat,
al nisu džabe stegnute zile... Došao je on za plačom tim 
a ja pođoh za njim.
 
Viori pesma po tekstu nema, viori dom moj novi.
Nešto se gunđa i nešto sprema tom zemljom gde išli su svatovi.
I on sad ćuti, vređa se, drema-dok ubijaju ga satovi,
i moje ruke vise tu nema... Anđeo sudbinu miri sa svim-
a ja pođoh za njim.
 
Dečija graja cuje se jasno, zumbul se ljulja plav.
Na mojoj glavi drveće rasno a u mom imenu zaborav.
Tihe sad reci odzvanjaju glasno jer imadoh preku narav;
ja ne znadoh da već je kasno-on okrenu se i krenu u dim-
a ja pođoh za njim.


Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me