heart_of_honesty

Kristalne kapi kiše
Po mojoj koži kao kamenje plušte.
Sputavam očima korake svojih misli.
U piksi od papira izgara reč pokajanja
Za usne puste,
I svi mišići u telu pokisli.

Na ispuštam krik sa nečujnosti plača
Već sama zrim-
Znam ja kada lutanje preraste u greh.
Da opet krenem stigla bi me ova kiša
I ova bol pod pljuskom zlim,
I ja ću opet plakati kroz smeh.

Ipak, nečujan taj je teg što težinom
Salomljava sve kosti čoveka.
Retko kad med je opor sa tuđih obraza.
I ja odustajem jer tvoje oko reklo mi je da čekam,
I ja sam uzalud čekala,
Jer sjaj mi svoj ne pokaza.