heart_of_honesty

Ne počinje sa Biblijom, Sodomom i Gomorom.

Jedna prava Srpska porodica. I eto problema. Porodica sa  dvoje dece, i muževom svekrvom starom kao posečeni hrast. Porodična slika, na  nekoj velikoj slavi, blistava od osmeha. Prase raščerečeno na stolu, vino i  voda, i zveket noževa i čaša. Domaćin drži zdravicu i zahvaljuje se svima koji  su došli, zatim hvali marljive ruke svoje ženice koja je sve to spremila i  započinje razgovor. Sin radi, a ćerka tek završava srednju školu (sa svim  peticama). Krava im se otelila pa sad duplo više imaju mleka, a ,,Hvala Bogu’’,do godine i sin će se oženiti pa dižu još jedan sprat na kući za snajku i  njihovu decu. I svi srećni. I baba dobila novi kuk.

Pa odu gosti. Pijani muž lomi ono malo escajga što im je  ostalo, neretko ženi o glavu. Matora kretenka se dere iz kuhinje kako joj snajka  nije dobra ni za šta, i maše tankim štapom. Ćerka beži uplakana u sobu, a sin  se poslednjim trzajima bori za mir. Sve dok se ne okrenu ka njemu. Reči kao:,,nezahvalniče, huljo, đubre-koje-sam-ko-zna-zašto-rodila’’ već su prevaziđene.Kaju se zbog svega i ničega, pljujući jedni po drugima. U glavi momka više nije  ni haos. Premotava se neka traka snimljena dok je još bio dete i samo se  modifikuje iz ,,nezahvalno đubre’’ u ,,nezahvalni konj’’. Čak su i suze stanje  prošlosti, jer je svima dosadilo da ga gledaju dok ,,cmizdri’’. Ni on ne zna  više šta će, pa od muke lomi sve oko sebe.

I dođe neka druga noć. Sprema se da ide na posao, i broji  sitan novac za cigarete. Razmišlja hoće li imati dovoljno goriva do grada, ili  će opet biti primoran da pozajmljuje. Baca pogled na nedovršen sprat na kući, i  zvoni mu telefon. Šef mu javlja da ne dolazi na posao jer smanjuje broj  radnika, a pošto ima najmanji radni staž-otpušten je. I onda strah. Poljuljana sigurnost  i strah da mora da se vrati nazad u kuću i saopšti vest. Ali, šta će. Istog momenta  kada ulazi na vrata, traka počinje da se ponavlja. Pokušao bi da beži, ali nema  kuda. Sa devojkom je raskinuo, ali ne želi nikome da bude ,,prizetko’’. Drugovi  su se razišli, tako da nema kod koga ni da prenoći. A ako ostane, ceo će život  slušati isto; što je za njega gore od pakla. I izliće besan na svet, na sebe i  na porodicu.

I nađe se, sasvim slučajno, na vrhu solitera. Posmatra ljude  koji zagrljeni šetaju ispod njega. Posmatra zvezde kako mu namiguju. Imajući ništa  da izgubi, a još manje da stekne, širi ruke i poleće. Slobodan od svega,ostavljen od svih.

Dana, 13.05.2011.god. u 2:15h preminuo je punoletni A.R.,Vukovac osnovne škole, đak generacije srednje škole, klavijaturista i  tekstopisac.

,,Znala sam da će taj mali doneti samo zlo ljudima koji  ga vole.’’-izjavila je njegova baka, Vera R.