heart_of_honesty

Ti...
Sanjala sam te noćas.
Bio si centar mog pentagrama 
a niz obraze ti se spuštao krik.
Ne! 
Bio si premilo jagnje 
pod ruhom našeg Gospoda
i nemilosrdno bio si tih.
Priđoh.
Rukom ti skinuh šal
i raspletoh čipke od zvezda,
mada to nikada ne bih.
A ti zažmuri...
Na kapcima tvojim znoj se zadržavao
i sa tvog naboranog čela
kapao je krvavi životni stih.
Zaplakah...
Pođoh da obrišem ti oči mile
i te bore uklesane
maramicom moje želje do još si tu.
A ti dozvoli...
Srce mi sledi za jedan tren 
i osmeh tvoj gorak
podseti me da predugo već živim u snu.
I zato idem.
Jer život tako je surov, misli,
i lijem kapi njegove iz duše
dok bele ruze spuštam na tvom večnom tlu.
Ja...